Bekstvo ka godou
ahileus7 | 13 April, 2007 21:50
Odjednom iscrpljen svim tim svakodnevnim…dosadama..pricom koja se ponavljala..problemima..koji su mu izgledali tako iracionalni..Marko Lucic se suocio sa valom emocija I sjecanja na daleko djetinjstvo..neka draga lica..proslost..koja je delovala kao Atlantida.U misli mu pocinju da dolaze slike decaka koji juri za loptom..i osvaja svjet igrajuci fudbal..pored crkve..i divnog parka..kji su odrzavale casne sestre..sjecao se izgleda..i izraza njihovog lica..punog neke blagosti koja je tada delovala..tako.nestvarno slicna toplini koju djete oseti kad ugleda majku.ali ipak ujedno I nekako drukcija..a danas tek kako se to cini..kaonesto neponovljivo.sestra koja zaliva cvjece..i ponekad uputi pogled na nas zaigranu djecu…koja su puna nadanja..i borbe za pobedom.tu pored njih..bila tako blizu jednom drugom svjetu..kom su samo tada pripadali..jos uvek cisti.i blagi poput…njih..Sada kao odrastao covjek..sve se to cini nestvarno daleko..nedokucivo…kako da je hiljadu prepreka..do suocavanja sa tim blagim majcinskim izrazom lica..toplinom..koja rusi svaku barijeru..kao da vise nigde nema te blagosti..ljubavi..kja nije od ovog svjeta..i koja je mozda samo tada najsjajnije sijala samo za te decake.koji su se igrali tu….pored I bili tako blizu.izvoru…a sada kao da plove mutnom rjekom..bez povratka..I vise nije bilo ni bitno..zasto je rjeka mutna..ostala je samo uspomena..otrgnuta u brzacima vremena..i branama koje su vestacki podignute…a zelio je da bar jos jednom osjeti dasak te blagosti..da mu srce nadje hrane…zelio je..
Generalna |
Sledeći | 
Prethodni |
Komentari (1) | 
Trekbekovi (0)
Komentari
Meni
Pretraži
Kalendar
| « | April 2007 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
Bekstvo ka Godou
Natasa | 01/05/2007, 20:31
Hm...Nikada nada nije izgubljena covek je,covekl samo onda kada ne izgubi nadu i hrabrosti da se odrzi u veri svoga nadanja>Tu toplu i ne prevazidjenu majcinsku ljubav cuvamo svi duboko u svojo dusi i ona je snaga koja nas uvek vraca na pravi put ako s njega skrenemo treba samo cvrsto verovati i kada nade nema na vidiku snaga nase vere i toplina ljubavi koju nam je majka utisnula na srce,osvetljava nam svaki zamraceni deo naseg pogresmog puta i ponovo vraca u lepi deo stvarnosti tj.zivota.Jel da nema tuge i skretnica nebi umeli da osetimo i uzivamo u pravoj sreci...Pozdrav..p.s.kao i za predhodni tekst opet sam odusevljena prelepo pises,znam da se ovako ne komentarise ali svati ovo kao deo necijeg duha i necijeg zivotnog iskustva ...pozdrav